Вилине воде
планине Космај и Радан
Веровањa у вилине воде своје порекло имају у најстаријим религијским концептима наших предака. Представе о вилинским водама и изворима као нарочитим местима окупљања натприродних бића настале су још у преисторијско време. Та веровања су сачувана и до данашњих дана, тако да данас постоје бројни хидроними и топоними широм Србије који сведоче о сачуваном веровању: вилине воде, вилини извори, вилина корита...
Наши преци су веровали да је вода „жива“, да поседује животни принцип, и са пуно поштовања су се односили према изворима, потоцима и рекама. Вода се често користила и у ритуалима врачања, бајања, гатања. У води и око ње окупљала су се разна натприродна бића. Веровања ове врсте најчешће се везују за усамљене планинске и шумске изворе. У зависности од локалних схватања вилине воде могу бити лековите, али и опасне, оне могу да дарују или одузму живот људима, животињама и биљкама.
Виле се замишљају као женска бића изузетне лепоте, као високе и витке девојке дуге и расплетене „русе“ или „златне“ косе, расуте низ плећа. Виле су имале крила и могле су да лете, народни приповедач их каткад види одевене у дуге беле хаљине („бијела вила“) а каткад и без одеће. Верује се да се виле рађају као воћке или као цветови на буковој гранчици или у тренутку када сунце сија а киша пада. Састанци вила на њиховим изворима протицали су у игри и песми, у којима су виле изузетно даровите и ненадмашне. Вилински састанци су окружени велом тајни и мистичном атмосфером. Вилини извори су изузетно опасна места ако човек на њих набаса у опасно „глуво“ доба ноћи, када се виле окупљају и друже. Уколико се виле и вилнски извори умилостиве даром или на неки други начин, онда вилина вода постаје лековита и може излечити многе болести а виле могу помоћи човеку у многим невољама и искушењима.
Српска митологија чува пуно предања о вилама и њиховом утицају на живот наших предака. Скоро да нема митског јунака који није био у некој вези или контакту са вилама (посестрима, љубавница, дојиља…), попут Марка Краљевића, Милоша Обилића и многих других. О томе се говори и у народној песми: „Што год има Србина јунака, / Свакога је задојила вила“
И данас су сачувана веровања у моћ „вилиних вода“, тако да их путници намерници посећују трагајући за архаичним светом у којим је постојало савезништво људи са тим дивним и опасним, али превасходно добронамерним бићима – вилама и њиховим и чудотворним, „живим“ и лековитим водама.
Наши преци су веровали да је вода „жива“, да поседује животни принцип, и са пуно поштовања су се односили према изворима, потоцима и рекама. Вода се често користила и у ритуалима врачања, бајања, гатања. У води и око ње окупљала су се разна натприродна бића. Веровања ове врсте најчешће се везују за усамљене планинске и шумске изворе. У зависности од локалних схватања вилине воде могу бити лековите, али и опасне, оне могу да дарују или одузму живот људима, животињама и биљкама.
Виле се замишљају као женска бића изузетне лепоте, као високе и витке девојке дуге и расплетене „русе“ или „златне“ косе, расуте низ плећа. Виле су имале крила и могле су да лете, народни приповедач их каткад види одевене у дуге беле хаљине („бијела вила“) а каткад и без одеће. Верује се да се виле рађају као воћке или као цветови на буковој гранчици или у тренутку када сунце сија а киша пада. Састанци вила на њиховим изворима протицали су у игри и песми, у којима су виле изузетно даровите и ненадмашне. Вилински састанци су окружени велом тајни и мистичном атмосфером. Вилини извори су изузетно опасна места ако човек на њих набаса у опасно „глуво“ доба ноћи, када се виле окупљају и друже. Уколико се виле и вилнски извори умилостиве даром или на неки други начин, онда вилина вода постаје лековита и може излечити многе болести а виле могу помоћи човеку у многим невољама и искушењима.
Српска митологија чува пуно предања о вилама и њиховом утицају на живот наших предака. Скоро да нема митског јунака који није био у некој вези или контакту са вилама (посестрима, љубавница, дојиља…), попут Марка Краљевића, Милоша Обилића и многих других. О томе се говори и у народној песми: „Што год има Србина јунака, / Свакога је задојила вила“
И данас су сачувана веровања у моћ „вилиних вода“, тако да их путници намерници посећују трагајући за архаичним светом у којим је постојало савезништво људи са тим дивним и опасним, али превасходно добронамерним бићима – вилама и њиховим и чудотворним, „живим“ и лековитим водама.
повратак на почетну страну
